Разноликост и богатство античких налазишта у Србији је велика. Чак је 18 римских царева потекло са наши простора, потекли су одавде и велики генерали и друге значајне личности антике. После учвршћивања своје власти на Дунаву, после гушења свих побуна римски владари после Августа су коначно могли да се посвете унутрашњем уређењу Балканских провинција. Јако је било битно завести ред међу непокорна и веома сродне балканске народе(намерно не говорим о племенима). Наравно, опште је позната чињеница да је основна тежња Рима била овладавање овдашњим ресурсима, који нису били ни најмање занемарујући, руде, пољопривредни производи, дрво, војни најамници, ћилибар(балкански ћилибар су увозили Етрурци- Расени), и наравно пролаз даље, на исток у златом пребогату Дакију.
Процес формирања провинција и процес административног уређења пратио је процес утврђивања и урбанизације. Утврђивање је прва фаза које је сигурно трајало до средине првог века, док је у каснијим фазама , када је дошло до смиривања напетости и делимичне културне асимилације уследио процес урбанизације. Урбанизација је на простору данашње Србије у античко римско време била свеобухватни процес. Многи ранији градови и већа насеља су уређивана или подизана нова. У периоду другог века приметна је наменска урбанизација и ојачавање одбрамбено-офанзивних капацитета у региону дунавског лимеса, али и залеђу- пределима источне и југоисточне Србије, тада пределима око планине Хелма.
Локација Тимакум Мајуса
Археолошко налазиште Тимакум Мајус лоцирано је недалеко од села Нишевац, општина Сврљиг. У близини овог античког налазишта, непосредно на оближњој литици налази се утврђење познато као Сврљишки град, чије фазе се протежу од античког до средњевековног периода, и које са Тимакум Мајусом у долини Тимока чини целину.
Сврљишки град
Сврљишки град- Скица Јована Мишковића из 1889. године
Наиме, Тимакум Мајус се помиње на Певтингеровој мапи из IV века.
Изградња и војна организација
Археолошким ископавањима утврђено је да је прва фаза насељавања локалитету припадала Трибалима. На простору реке Тимока обитавало је Трибалско племе Тимахи, по којима ова река и носи назив. Као што је био случај са другим насељима у залеђини дунавског лимеса, тако је било и са Тимакум Мајусом, у почетку је служио за смештај војних јединца.
Припремајући се за ратна дејства у Дакији, односно за присвајање и пљачку златом богате Дакије, цар Трајан око 80. године н.е. повлачи целу Критску I кохорту и смешта је у Тимакум Мајус. Критска кохорта је била помоћна –аукзилијарна јединица и бројала је 5000 ратника, састављена је била од коњаника и пешадинаца. Податке о присуству војне јединице у Тимаку Мајусу указују нам резултати истраживања из 2014. године. Наиме, приликом истраживања римских терми, откривено је 9 опека са печатима и натписома Прве Критске кохорте (COHORS I CRETUM) -COH(ORS) I CRET(UM). Ова кохорта је враћена назад у Горњу Меију за време цара Хадријана. У II и III веку били су стационирани на самом лимесу, односно у Егети ( данашња Брза Паланка). Већина ветерана се трајно населила на простору провинције, у којој су служили, о овоме нам говори запис који описује живот Тиберија Клаудија Валерија, који је живео у античком Naissusu у другој половини I века.
Сасвим је очигледно да је у периоду IV века Тимакум Мајус доживео свој урбанистички процват. Археолошка истраживања спроведена у периоду 2008-2014, од стране Владимира Петровића и Војислава Филиповића показала су да је сасвим неочекивана урбанистичка решења, од којих нека нису пронађена на другим налазиштима на Балкану, још је запањујућа чињеница да је у IV веку Тимакум Мајус имао статус станице на путу од Lissus- Naissus- Ratiaria(Љеш-Ниш-Арчар), што потврђује Певтингерова табла.
Површина насеља износила је око 7 хектара, што је за оно време изузетно велико насељено место. Такође, део поменуте саобраћајнице пролазио је кроз само насеље, што није била уобичајена пракса.
Фото: Сврљишке новине
Откривени су остаци канализационих одвода који су спроведени до Тимока. Такође истраживања терми дала су запањујуће резултате.
Терме су оријентисане у правцу север-југ, димензија 11х9 метара. Унутар терми откривени су остаци два базена, иначе базени су оштећени радом тешких машина приликом обраде земље. Димензија очуваног базена иззноси 7х3 метара, овај базен је коришћен као млако купатило, такозвани Тepidarium. Постојало је и врело куптаило – Caldarium. Пронађени су остаци прозорских стакала, а такође је на основу остатака зидова утврђено да су били у боји порфира.
Зидно грејање- Tubuli- Фото: Сврљишке новине
Најначајније откриће је заправо систем грејања са изузетно очуваном пећи. Наиме, осим подног грејања(hipocaust) пронађени су остаци и зидног грејања, за сада јединог откривеног на налазиштима у Србији. Грејање зидова је омогућено уградњом цеви (Tubuli) у које су биле повезане са пећи. Откривени су чепови на пећима који су омогућавали затварање и отварање појединих цеви, и на тај начин регулацију температуре. Осим завидних архитектонских решења, достојних много већих насеља, па чак и градова, Тимакум Мајус се може подичити и завидним покретним археолошким материјалом, од којих се истче врло фина римска керамика – Terra Sigilata.
Процват и развој Тимакум Мајуса се може пратити до V века, највероватније 441. године када је пострадао у најездама Хуна када и Naissus.
Аутор: Милан Николић
Извори:
- Владимир П. Петровић, Војислав Филиповић НОВИ РЕЗУЛТАТИ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА ЛОКАЛИТЕТА IMACUM MAIUS КОД СВРЉИГА ТОКОМ 2012. ГОДИНЕ
- Сретен Петровић TIMACO MAIORI И TIMACO MINORI КАО ВИСОКИ, ГОРЊИ И ДОЊИ ТИМОК
- Владимир П. Петровић, Војислав Филиповић НОВИ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА РИМСКИХ ТЕРМИ У НИШЕВЦУ– TIMACUM MAIUS-У И ПРВА КОХОРТА КРИЋАНА – Ископавања2013. и 2014. године
