Балканско полуострво је сигурно колевка светских култура и цивилизација. Много је култура и цивилизација изнедрио овај географски мали, али сасвим довољан простор. Много је утицаја са стране из других региона оставило свој печат на Балкану и тако утицало на еволутивни ток аутохтоних култура.
На југу Србије, у општини Бујановац, у селу Кршевици, на планини Рујан , налазе се остаци археолошког налазишта, које се може датовати у више епоха.
Најстарија епоха коју су забележили археолози, односно најстарији слој датира из периода око 1300 године п.н.е. до око 700 године пре нове ере. Ово је време великих промена. Прелазак из бронзаног у гвоздено доба. Ова „смена“ доводи до низа нових промена пре свега у етничкој структури, начину живота и животним навикама, а такође и у верском животу. Следећа епоха, сигурно и најзначајнија, и она која нам омогућава да насеље Кале поистоветимо са античким Дамастионом је V – IV век пре нове ере. Такође уочени су налази из периода Келтске најезде 279. године пре нове ере, као и упади Скордиска, Трибала и Трачана у I веку пре нове ере.
Да би смо боље разумели етничку структуру становника Балканског полуострва, а и саме процесе етногенезе на Балканском полуострву, морамо се подсетити неких битнијих догађаја
Период од 1300 г.п.н.е до 700 године пре нове ере је карактеристичан по томе што је то период великих промена.Овај период је означен као почетак употребе гвожђа, односно као период краја млађег бронзаног доба и почетак старијег гвозденог доба. Није гвоздено доба почело у свим крајевима у исто време, у неким деловима почело је чак 6000. пре нове ере, хладним ковањем, најчешће гвожђа метеоритског порекла.
Поменути период представља досељавање Илирске индоевропске групе и везан је за културне епохе Гласинац III и Гласинац IV. Овај период карактеришу ратоборне етничке групе. Настаје доба ратова. Досељавање Илира представља крај дотадашњих бронзанодопских заједница на Балканском полуострву.
Много важнија култура која је деловала на простору јужне Србије и која је дала свој печат каснијој етногенези на просторима јужне Србије, а и шире, у Пелагонији, била је Брњичка култура. Брњичка култура се временски гледано развијала паралелно са Гласиначком, и такође представља прелаз из бронзаног у гвоздено доба. Управо ова култура је дала ону неилирску компоненту у генези Дарданаца. Период наредних 2-3 века обележава регионална етногенеза племена (Дачани,Трибали, Трачани, Дарданци, Аутаријати, Пеонци, Македонци…).
У V и нарочито IV веку п.н.е долази до јачања Македонске државе, која се територијално шири на север, на уштрб територије под контролом Пеонаца. Сребром и златом богата Пеонија и Дарданија привлаче Македонске краљеве, који оснивају колоније – градове. Један од тих градова је и антички Дамастион.
Дамастион први пут се помиње код Страбона у делу Географика. Страбон напомиње да Дамастион има рудник сребра. Постојало је много недоумица у вези саме локације античког Дамастиона. Неки су сматрали да се Дамастион налази у Албанији, неки у Македонији, а неки су тврдили да се налазио у Србији. Много пута је, нажалост, политика диктирала његово географско одређивање.
Захваљујући налазима са археолошких истраживања спорведеним на локалитету Кале- Кршевица у периоду од 1966 до 2011. године , додуше са великим прекидима, може се поуздано тврдити да откривено насеље одговара античком Дамастиону.
Акропољ
Град се састојао из две велике целине, акропоља, који је био грађен по узору на акропоље тадашњих грчких полиса, и који је доминирао над насељем које је било у подножју, и које представља другу целину. Сматра се да је укуппна површина била 4 – 6 хектара.
Сам акропољ је ограничен зидовима , унутар којих су се налазиле зграде од јавног значаја,а са најприступачније стране акропољ је био заштићен и ровом.
Доњи град, односно насеље, простирало се на површини од више хектара, и осим стамбене имало је и занатску функцију. Најзначајније откриће поред бројних пећи, представља такозвани „хидротехнички комплекс“ са велииким базенима за воду. Процењује се да је овакав систем водоснабдевања могао да обезбеди довољну количину воде за више хиљада становника.
Димензија цистерне – резервоара за воду у склопу хидротехничког комплекса износи 10 метара дужине, 6 метара ширине и 6 метара висине. Капацитет цистерне је преко 300.000 литара воде, што је довољно воде за више од 3000 становника.
Акропољ
Такође важан археолошки налаз представља и новац Филипа II, Александра Великог, Касандра, једног од Александрових дијадоса, а ту је и налаз новца Пелагије и Уранополиса. Најважнији нумизматички налаз је сигурно тетрадрахма раног ковања Дамастиона са ликом Аполона и новац пеонског краља Ауделеона.
Изглед базена- цистерне у склопу „хидротехничког комплекса“
- Каснији налази датирају из периода Келтске најезде, око 279. године пре нове ере.
Најмлађи културни слој је из периода II и I века пре нове ере, односно после пада Македоније, и укључење исте, у састав римске империје 146. године п.н.е.
Што се тиче назива Дамастиона многи лингвисти и етимолози бавили су се називом. Ни једна од теорија се до сада није показала у потпуности прихватљивом. Ја сам потенцијалну везу са називом Дамастиона потражио у индоевропском пореклу речи. Анализирајући санскрит дошао сам до следећих резултата. Дама– дом, кућа и Асти– јесте. Тако да се у ранијем периоду, пре хеленизације, која је дошла македонском експанзијом град могао звати и Дамасти или Дамаси, а тек касније добио суфикс он – Дамастион.
Аутор: Милан Николић
Извори и фотографије:
www.kale–krsevica.com
www.narodnimuzej.rs/
Страбон – Географика
др Драгослав Срејовић – Археолошки лексикон
Фанула Папазоглу – Средњобалканска племена у предримско доба
Бранислава Божиновић – Речник сродних саснскритских и српских речи
Олга Луковић-Пјановић – Срби народ најстарији.
Ἀκάδημος - АКАДЕМОС - ACADEMOS 