Културна вредност археолошког блага Србије је непроценљива. Сведоци смо врло негативног, да га тако назовем (а у складу са временом у коме живимо), тренда брзог заборављања врло битних открића. Ако овоме додамо, слободно можемо рећи, националну карактеристику брзог одушевљења, и још бржег „раздушевљења“, онда је све што нам се догађа данас, и уопште у модерној историји, очигледан доказ логичког закона узрок-последица.
Откриће бљесне попут звезде падалице, засени до тада уврежене „научне“ догме и то на глобалном нивоу, и исто тако се и изгуби из сфере интересовања јавности. Још је страшнија чињеница што се овај траг изгуби и код представника стручне јавности. Разлози за научну и културну апатију су многобројни. Многи би рекли да је недостатак средстава рак рана наше археологије, али то је само површно схватање. Основни проблем наше археологије је неразумевање значаја од стране људи на челу културе и науке, мада понекад помислим да ту има још нечега…
Једно такво, велико, откриће бљеснуло је крајем прошлог века.
У самом центру Лесковца,уздиже се брдо Хисар. Са својих 341. метром надморске висине доминира великим делом Лесковачке котлине. Назив брда потиче од турске речи Хисар, што у преводу значи тврђава. Хисар је сведок бројних кутура. Континуитет култура је дужи од 5000 година!
Брдо Хисар – Лесковац
Брдо Хисар- гугл земља
Најранији период је неолит, а најзначајнији је старије бонзано доба, односно период Брњичке културне групе, која се на овим просторима развијала од 1400. до 1050. године пре нове ере. Археолошка истраживања спроводио је др Милорад Стојић из археолошког института, истраживач келтског утврђења на Јухору. На основу археолошких налаза, нарочито керамике можемо реконструисати простор који је заузимала Брњичка културна група: Пештерска висораван, Рашка област Косова и Метохије, Јужноморавска котлина, Пчињска област, Струмица, делови Бугарске, Пелагонија и Тесалија.Етничке групе настале од брњичке културне групе су Мези, сигурно је дошло до стапања са Трачанима, као и неилирска компонента Дарданаца.
У периоду око 1350. године п.н.е. долази до изузетног технолошког искорака- на брду Хисар, декларативно бронзанодопској градини, почиње прерада гвоздене руде.У многим деловима Европе и Мале Азије и Египту ово је још период бронзаног доба.
До недавно се за почетак гвозденог доба безрезервно узимала приближно 1000. година пре нове ере, када се према мишљењу технологија топљења гвожђа и израда гвоздених предмета проширила Блиским Истоком, која је касније дошла код Хелена. Хетити, индоевропски народ у Малој Азији се сматрају зачетницима металургије гвожђа, чак постоје и писани трагови у библиотеци у Хатуши, главном граду Хетита, о поклонима металних бодежа египатски фараонима. Хелени (намерно не користим вештачки назив Грци) су гвожђе употребљавали од 9. века, када га и Хомер наива металом богова и краљева.
Употреба гвожђа је много старија, и датира у период 4. и 5. миленијума пре нове ере. Ово гвожђе није произвео човек топљењем руде гвожђа, већ је оно метеорског порекла. Врло важна карактеристика метеорског гвожђа је висок садржај никла.
Када се све горе поменуто узме у обзир јасно се види да се на просторима данашње Србије догодила још једна технолошка револуција. Намерно кажем, још једна подсетимо се Лепенског Вира- појаве пољопривредне, односно прве техноллошке револуције, Винчанске културе, која заправо друга технолошка револуција, омогућивши трајна насељавања и формирање територијалних ентитета, опет захваљујући унапређењу пољопривреде. У оквиру Винчанске културе долази до треће по реду технолошке револуције, на локалитету Плочник(који се налази на четрдесетак километара од Хисара) први пут се топи метал- бакар, ово је прелазак из каменог у метално доба, и наравно ту је четврта технолошка револуција- почетак металургије гвожђа, зачетак раног гвозденог доба.
На Хисару је пронађена велика количина гвоздене руде, такође пронађене су топионичарске пећи које су могле да постигну потребну температуру за топљење руде гвожђа. Такође, у хоризонту који је датиран на 13. и 14. век п.н.е. пронађени су гвоздени одливци. Пронађене су и јаме које су коришћење за производњу ћумура, жрвњеви за ситњење руде , а јако интересантан налаз представљају керамичке дуваљке на топионичарским пећима, које су служиле за распиривање ватре и добијање жељене температуре. Сличне дуваљке коришћене су 3500 година раније на Плочнику, насељу Винчанске културе, за постизање жељене температуре приликом топљења руде бакра, овде можемо говорити о технолошом континуитету једног изума, који је у многоме олакшао посао древним металурзима.
Најзначајније откриће на Хисару, је толико чудно и обавијено велом мистерије да се коси са свим научним сазнањима модерне металургије 21. века. Наиме, реч је о такозваној Туровићевој игли. Реч је од предмету дужине 64,5 центиметара, који је израђен од чистог гвожђа између 1400. и 1300. године п.н.е.
Туровићева игла
Предмет је пронашао археолог аматер Шћепан Туровић, 1999. године, поред сонде која је начињена за време археолошких ископавања. Овај јединствен налаз промакао је археолозима и теренским радницима.
Анализама које су рађене у Институту за нуклеарне науке у Винчи и некадашњем смедеревском Сартиду, потврђена је чистоћа гвожђа од 100%. Иначе најчистије до тада познато гвожђе, амерички еталон гвожђа, који је позајмљен у сврху калибрације и провере апарата показао је чистоћу испод 99%. Тестирања су рађена методом енергетске дисперзионе икс-флуоресцентне спектрометрије*, једне од најмодернијих и најпрецизнијих метода спектрометрије.
Рендгенски снимак игле
Прва помисао била је да је у питању гвожђе метеорског порекла, али је наведеном спектрометријом елиминисано присуство никла, који је пратилац метеорског гвожђа.
Следећа загонетка је рендгенски снимак игле. Снимак није показао ни један једини траг шупљине нити корозије. Чак и данас, користећи притисак од неколко тона по квадратном центиметру није могуће произвести тако хомогени комад гвожђа. Такође, просто је невероватна чињеница да комад гвожђа не поседује ни један траг корозије после више од 3 миленијума.
Принцип израде и начин ковања су остали потпуна непознаница. Занимљиво је то да су совјетски научници у оквиру свемирског програма покушавали да у свемирским, бестежинским условима произведу 100% чисто гвожђе, што им наравно није успело.
Иначе игла се ни по чему не разликује од бронзаних игала Брњичког типа, у питању су дуге игле са наглашеном главом облика заобљење купе, постоји типолошка сличност и са неким иглама Гласинчке групе II.
- године пронађена је друга игла, слична Туровићевој. Игла је нешто краћих димензија, чији је начин израде идентичан, такође и ова игла начињена је од 100% гвожђа, без трагова корозије.
И поред изузетних налаза свеобухватна, темељна археолошка истраживања никада нису спроведена иако се зна да је само брдо Хисар насељено у неолиту, енеолиту, бронзаном, гвозденом добу, за време римског царства, византијског периода и државе Немањића. Чак су и новчана средства за текућа кампањска ископавања каснила.
* Метода енергетске дисперзионе икс-флуоресцентне спектрометрије EPMA– Electron Probe Microanalysis или EDS– Energy Dispersive X-ray Spectrometry мери интеракцију између узорка и извора рендгенског зрачења.
Аутор: Милан Николић
Извори:
Праисторија југословенских земаља, Сарајево 1986, Бронзано доба (ПДФ)
FERROUS METALLURGY CENTER OF THE BRNJICA CULTURAL GROUP (14th–13th CENTURIES BC) AТ THE HISAR SITE IN LESKOVAC MILORAD STOJIĆ (ПДФ)
Дневни лист Политика
Дневни лист Данас
*http://www.mee-inc.com – Metals Evaluation and Engineering Inc
Ἀκάδημος - АКАДЕМОС - ACADEMOS 