Да је археологија занимљива наука то знамо ми, поклоници ове науке. Археологија се не назива узалуд форензиком прошлих времена, јер је њен превасходни задатак да реконструише прошлост и историографији пружи ваљане доказе. Али, када одједном изрони град, импозантан у својој некадашњој важности и величини, а ишчезао и из сећања и из списа, онда нам остаје да се још више дивимо овој науци. Мало је оваквих открића, и она која су откривена на овај начин, откривена су давно, можда у прошлом или претпрошлом веку.
Данас ми сматрамо да нас у археологији и не може изненадити неко ново откриће. Целу планету смо покрили GPS сигналима, поседујемо ултразвучне, ласерске скенере, уређаје за најмодернија геомагнетна снимања. Што је још смешније, сматрамо да смо открили скоро све, и да можемо у великој мери , скоро потпуно реконструисати прошлост.
У таквим условима откриће неке нове Помпеје је скоро и немогуће. Али да баш и није све тако говоре нам најновија истраживања на планини Рудник.
На археолошком локалитету Дрење подно планине Рудник, научни тим предвођен Др Дејаном Радичевићем, стручњаком за српску средњовековну археологију, пронашао је остатке, српског средњовековног града Старо Рудничиште.
Старо Рудничиште је било средњовековни центар рударства и металургије европских размера. Осим рударства становништво се бавило и трговином. Трговина је у периоду српског средњовековља окупљала трговце из многих европких земаља и покрајина, а нарочито из Дубровника. Између осталог Старо Рудничиште је имало улогу ковнице новца. Структура становништва је била веома разнолика било је ту становника италијанских градова- држава из период из касног XIV и раног XV века, билоје Грка, Дубровчана, Саса, Влаха, Угара и осталих. Све су њих обједињавали послови, тако да се поуздано може рећи да је Старо Рудничиште, град за који данас већина становника Србије није ни чуло, заправо била европска метропола у позном средњем веку.
Наравно треба напоменути да је и архитектура пратила стандарде становника града. постојале су једноспратне и вишеспратне зграде које су било богато украшене фрескама и орманетима. А сам град је био лоциран тако да буде удаљен од рударских млинова и пећи. Роба је караванима стизала из скоро свих крајева Европе, а млетачки трговци су одавде одвозили руду сребр, злата и олова. У овим крајевима нарочито је стизала и била цењена роба из приморја, која је стизала преко Старог Рудничишта и Борача у Београд. Такође мора се нагласити да је и сама саобраћајница поред планине Рудник имала велики како трговински, тако и војно-стратешки значај у позном средњем веку. Не може се а не споменути и близина Борачког крша и тврђаве Борач, једне од резиденција српских владара. Поуздано се може рећи да је Старо Рудничиште уз Ново Брдо представљало извор економске моћи српске средњовековне државе, која је финасијски била једна од најмоћнијих у периоду XIII- XV века.
Извор,фотографије : Вечерње новости, Блиц
АУТОР: Милан Николић
Ἀκάδημος - АКАДЕМОС - ACADEMOS 