Клик на слику за увећани садржај
Аутор: Милан Николић
Конрад Певтингер(Појтингер),(14. 10. 1465- 28.12.1547.г.), био је немачки хуманиста, дипломата, политичар и економиста. Школовао се у Болоњи и Падови. Познат је и као велики сакупљач старина, поседовао је једну од највећих приватних библиотека на Западу.
Године 1508. Певтингеров пријатељ Конрад Бикек или Келтес, како се још представљао, је преминуо, а био је на дужности управника библиотеке цара Максимилијана Аустријског. Певтингер је објавио стару мапу, за коју је Келтес тврдио да је пронашао „негде у библиотеци“ 1494. године. Наравно мапа је припала Певтингеру, и названа је Tabula Pevtingeriana – Певтингерова(Појтингерова) мапа. Певтингер је уочио да је у питању средњовековна копија старе римске мапе, али није успео да је објави. Мапу је објавио Маркус Веслер, рођак Певтингерове жене и градоначелник Аугсбурга 1591. године.
Певтингерова карта није попут данашњих географских карата, рађених у одређеној размери, а такође није оријентисана у правцу севера. Певтингерова карта представља само мрежу путева, са насељима војним објектима и градовима које повезују. Такође приказане су и карактеристике рељефа, стратешки важнији планински венци (али без својих назива) веће реке, језера и мора Пошто није рађена у размери, дужина је на карти представљена римским бројевима, који означавају број миља између два објекта. Слова и бројеви су нечитко писани, па је потребно извести доста компарација неког слова у више назива на карти. На карти се јавља и број IIII, а не IV што је ознака за римски број 4.
Карта приказује све делове царства чак и најудаљеније области, попут Шри Ланке, Индије, чак је приказан и део Кине. Забележено је 555 градова и преко 200 000 километара путева. Дужина мапе је 680, а висина 30 центиметара.
Сегмент VI – територија Средоземља са Блаканским полуострвом
Старост мапе није са сигурношћу утврђена, али је сигурно, да је изворна мапа временом ажурирана. Рукопис данашње Певтингерове карте датиран је на период XII или XIII века, али је оригинал много старији. Мапа је морала бити рађена после 328. године, јер показује Константинопољ, који је те године проглашен за престоницу. Мапа такође показује и провинцију Germania Inferior , која као што нам је поѕнато напуштена почетком V века. Мапа показује појмове и из првог века, као што је Pompei , познато нам је да је овај град уништен у ерупцији Везува 79. године, и на основу археолошких истраживања утврђено је да никада није обнављан, али се и даље (у мапи IV века) помиње као град.
Изворна мапа, ове „Певтингерове“ мапе могла би да буде, мапа рађена за Марка Виспанија Агрипу, војсковођу , личног пријатеља и зета Октавијана Августа. Па је ажурирана , каснијим римским освајањем Британије, Дакије и Месопотамије. И на основу наведених чињеница није тешко утврдити да је задњи картографтограф, који је ажурирао мапу био картограф u IV веку. Најпознатији картограф IV века био је Касторије ( Castorius) , па је могуће он ажурирао мапу. Такође, треба имати у виду и Јорданеса, који је могао имати утицаја у ажурирању карте у овом периоду.
Метод
Развијање се врши, тако да се конверзијом у метрички систем раздаљине са Певтингерове карте пренесу на данашњу геграфску карту. Цела једна саобраћајница са Певтингерове карте третира се као дуж AB подељена на n делова неједнаких дужина L. Познато је да дужина римске миље износи 1481 метар.
пример: Раздаљина тачке А и тачке B
S(AB)r= (L1+L2+L3+…+Ln-2+Ln-1+Ln) [ M ]
S(AB)m= S(A,B)r * 1,481 [ km ]
Након, поступка израчунавања укупне удаљености према Певтингеровој карти, потребно је одредити средишњи објекат, тачка О(АВ) на карти који се налази најближе половини удаљености од тачака А и В.
О(АВ)r » S(AB)r/2 [ M ]
О(АВ)m »(S(A,B)r * 1,481)/2 [ km ] или О(АВ)m= О(АВ)r*1,481 [ km ]
Након одређивања средишњег објекта врши се развијање-преношење раздаљине на савремену географску карту. Развијање се врши, почевши од тачке А, ка половини,односно ка тачки О. Затим се прелази на развијање карте из правца тачке В, ка тачки О. Уколико дође до поклапања, са највећим одступањем од око пола миље, односно око 700 метара, ова деоница представља римски пут, и утврђења на том правцу се могу изједначити са данашњим археолошким налазиштима у тој околини.
Уколико дође до одступања у удаљеностима, приликом преношења даљине са певтингерове, на савремену географску карту, значи да савремена саобраћајница знатно у неким деловима одступа од римске. Разлози су најчешће меандар реке, непремостива препрека, потапање неког дела трасе у новијем периоду итд. Треба имати у виду да је логичније било пресећи неки меандар, него га пратити, и тиме повећати дужину пута. Такође Картограф је бележио само путеве веће важности у периоду кад је карта рађена, а данашња саобраћајница рецимо може да буде на траси некада споредне римске саобраћајнице. Али у сваком случају данашње саобраћајнице не представљају дословно трасу некадашњих римских саобраћајница.
Испитиван је 6. сегмент карте, на којем се налазе области Јужне Италије, Сицилија, Далмација, Горња Мезија, Доња Мезија, Македонија, Тракија, Дакија, Епир, Сарматске области. Испитиване су области Горња и Доња Мезија, односно путеви и утврђења дуж река Велике Мораве, Дунава и дела тока Тимока. Овде ће поред реконструисања саобраћајница покушати да се одреди приближна локација неких објеката, који се налазе у Певтингеровој мапи.
Лоцирано је пет тачака, односно пет познатих локација са којих је почела реконструкција путева и лоцирање објеката на данашњој географској карти:
Обрађивана је област Singiduno– Ratiaris– Naissos , цела ова област третирана је као троугао са поменутим градовима у теменима, Странице овог „троугла“ чиниле су три саобраћајнице, које се третирају као дужи (странице) троугла.
Идентификована насеља на мапи
Саобраћајница Singiduno– Ratiaris (Дунавски пут)
S(AB)r= (L1+L2+L3+…+Ln-2+Ln-1+Ln)
S( Singiduno– Ratiaris)r= (14+12+14+10+13+11+12+10+15+8+6+6+9+9+24+25+16)
S( Singiduno– Ratiaris)r= 214 [ M ] (римских миља)
S(AB)m= S(A,B)r * 1,481 [ km ]
S( Singiduno– Ratiaris) m= S( Singiduno– Ratiaris)r * 1,481 [ km ]
S( Singiduno– Ratiaris) m= 214*1,481
S( Singiduno– Ratiaris) m» 317 [ km ]
Сада је потебно израчунати средишњи објекат:
О(АВ)r » S(AB)r/2 [ M ]
О(Singiduno– Ratiaris)r » S( Singiduno– Ratiaris)r/2 [ M ]
О(Singiduno– Ratiaris)r » 214/2»107 [ M ]
О(АВ)m= О(АВ)r*1,481 [ km ]
О(Singiduno– Ratiaris)m= 107*1,481» 158,5 [ km ]
Средишњи објекат је Аd Frofudas, који је најближи тачки О, и који се налази на 163. километру од Ratiaris-а.
Сада се врши развијање из правца Ratiaris, конверзијом даљине у метрички систем и преношењем на географску карту.
Ratiaris– 0 М, 0 km– ушће реке Арчар, село Арчар
Ratiaris-Ad Malum 16 M, 23,7 km
Ad Malum- Видин
Ad Malum-Dortico 25 М, 37,05 km
Dortico- ушће Тимока село-Врв
Dortico– Аd Aquas 24 M, 35,56 km
Аd Aquas–Брза Паланка
Аd Aquas-Cleuom- 9M, 13,33 km
Cleuom- околина села Љубичевац и Велика Каменица
Cleuom- Egeta- 9 M, 13,33 km
Egeta- Околина села Подвршка
Egeta-Unam- 6M, 8,89 km
Unam- оклина изворишта леве притоке Речке
Unam-Geruiatis- 6M, 8,89 km
Geruiatis- околина села Мироч и изворишта Речке
Geruiatis– Faliatis- 8M, 11,85 km
Faliatis- село Мосна, ушће Поречке реке
Faliatis- Ad Frofudas- 15 M, 22,23 km
Ad Frofudas- Лепенски Вир, околина
Сада се врши развијање из правца Singiduno, конверзијом даљине у метрички систем и преношењем на географску карту
Singiduno- 0 M, 0km- Београд
Singiduno– Tricoritio- 14 M, 20,74 km
Tricoritio- Винча, околина
Tricoritio- Monte Aureo– 12 M, 17,78 km
Monte Aureo– околина Гроцке
Monte Aureo– Margum Fl. (Fluvis)- 14 M, 20, 74 km
Margum Fl. (Fluvis)- Река Морава
Margum Fl. (Fluvis)- Viminatio- 10 M, 14,82 km
Viminatio-Виминацијум- Костолац
Viminatio- Punicum- 13 M, 19,26 km
Punicum- Велико Градиште
Punicum- Vico Cuppe- 11 M, 16,3 km
Vico Cuppe- Голубац, околина
Vico Cuppe–Ad Novas- 12 M, 17,78 km
Ad Novas- Околина села Добра
Ad Novas- Ad Frofudas 10 M, 14, 82 km
Ad Frofudas- Лепенски Вир, околина
Идући из оба парвца, из правца Ratiaris и прваца Singiduno, методом конверзије и преношења даљине дошло је до тачног поклапања средишњег објекта Ad Frofudas из оба правца.
Сада је цела саобраћајница рeконструисана, као и тачне локације утврђења на њој. Саобраћајница у већем делу парати ток Дунава, али пресеца Кључ код села Мироч, иде на село Подвршку а затим се спушта у низину у оклини Љубичевца. Друго значајније пресецање меандра је у Видинској долини, где пут повезује Видин са ушћем Тимока. Овај пут избија на Дунав код данашњег Новог села у Бугарској, и даље према ушћу Тимока креће се Дунавском обалом. Ова пресецања су урађена ради скраћења пута, у првом случају скараћење износи 52, а у другом 16 километара, тако скраћена укупна дужина пута за целих 68 километара.
Наравно постојале су и споредне саобраћајнице,које нису унете у мапу а које су повезивале удаљеније и забаченије објекте са овом главном саобраћајницом.
Саобраћајница Ratiaris-Naissos
S(AB)r= (L1+L2+L3+…+Ln-2+Ln-1+Ln)
S( Ratiaris-Naissos)r= (27+26+10+27)
S( Ratiaris-Naissos)r= 90 [ M ] (римских миља)
S(AB)m= S(A,B)r * 1,481 [ km ]
S( Ratiaris-Naissos) m= S( Ratiaris-Naissos)r * 1,481 [ km ]
S( Ratiaris-Naissos) m= 90*1,481
S( Ratiaris-Naissos) m» 133,3 [ km ]
Сада је потебно израчунати средишњи објекат:
О(АВ)r » S(AB)r/2 [ M ]
О(Ratiaris-Naissos)r » S(Ratiaris-Naissos)r/2 [ M ]
О(Ratiaris-Naissos)r » 90/2»45 [ M ]
О(АВ)m= О(АВ)r*1,482 [ km ]
О(Ratiaris-Naissos)m= 45*1,481» 66,7 [ km ]
Средишњи објекат је Timaco Minori, који је најближи тачки О, и који се налази на 78,5. километру од Ratiaris-а.
Сада се врши развијање из правца Ratiaris, конверзијом даљине у метрички систем и преношењем на географску карту.
Ratiaris– 0 М, 0 km– ушће реке Арчар, село Арчар
Ratiaris– Conbustica – 27 M, 40,01 km
Conbustica –Белоградчик у Бугарској
Conbustica – Timaco Minori- 26 М, 38,53 km
Timaco Minori- Село Равна, околина Књажевца
Сада се врши развијање из правца Naissos, конверзијом даљине у метрички систем и преношењем на географску карту
Naissos-0 М, 0 km– Ниш
Naissos– Timaco Maiori– 27 M, 40,01 km
Timaco Maiori– околина Сврљига
Timaco Maiori– Timaco Minori 10 M, 14,82 km
Timaco Minori- Село Равна, околина Књажевца
Идући из оба парвца, из правца Ratiaris и прваца Naissos, методом конверзије и преношења даљине дошло је до тачног поклапања средишњег објекта Timaco Minori из оба правца.
Ова саобраћајница кретала се од Ниша, преко данашњег Књажевца, затим преко Равне, која је имала значајну војну функцију, као једна од већих тврђава. Њена значајна војна функција приметна је још у I веку, у периоду римских освајања. Затим је пут ишао преко превоја Кадибогаз, на Белоградчик. Од Белоградчика до Арчара када би пут био релативно праволинијски удаљеност би износила свега двадесетак километара, али на мапи је унета удаљенос од око 40 километара. Ово се може објаснити тиме, да пут није ишао директно на Арчар, већ се надовезивао на Дунавски пут на њеном, делу између Видина и Арчара. Ово се може објаснити потребом за додатним војним снагама у случају напада на Видин или Арчар, а које су се налазиле у Равни.
Саобраћајница Naissos-Singiduno
S(AB)r= (L1+L2+L3+…+Ln-2+Ln-1+Ln)
S( Naissos–Singiduno)r= (13+12+15+17+16+12+10+18+10+14+12+14)
S( Naissos–Singiduno)r= 163 [ M ] (римских миља)
S(AB)m= S(A,B)r * 1,481 [ km ]
S( Naissos–Singiduno) m= S( Naissos–Singiduno)r * 1,481 [ km ]
S( Naissos–Singiduno) m= 163*1,481
S( Naissos–Singiduno) m» 241,4[ km ]
Сада је потебно израчунати средишњи објекат:
О(АВ)r » S(AB)r/2 [ M ]
О(Naissos–Singiduno)r » S( Naissos–Singiduno)r/2 [ M ]
О(Naissos–Singiduno)r »163 /2» 81,5[ M ]
О(АВ)m= О(АВ)r*1,481 [ km ]
О(Naissos–Singiduno)m=81,5 *1,481» 120,7[ km ]
Средишњи објекат је Idimo, који је најближи тачки О, и који се налази на.108. километру од Naissos-а.
Сада се врши развијање из правца Naissos, конверзијом даљине у метрички систем и преношењем на географску карту.
Naissos-0 М, 0 km– Ниш
Naissos– Gramrianis- 13 M- 19,26 km
Gramrianis- околина села Катун , Лужане, Дражевац
Gramrianis- Presidio Pompei- 12M, 17,78 km
Presidio Pompei- околина села Суботинац
Presidio Pompei- Presidio Dasmini- 15 M, 22,23 km
Presidio Dasmini- околина села Смиловац и Витошевац
Presidio Dasmini- Horrea Margi- 17 M, 25,2 km
Horrea Margi- Ћуприја
Horrea Margi- Indimo- 16 M, 23,7 km
Idimo- околина Свилајнца
Сада се врши развијање из правца Singiduno, конверзијом даљине у метрички систем и преношењем на географску карту.
Singiduno- 0 M, 0km- Београд
Singiduno– Tricoritio- 14 M, 20,74 km
Tricoritio- Винча, околина
Tricoritio- Monte Aureo– 12 M, 17,78 km
Monte Aureo– околина Гроцке
Monte Aureo– Margum Fl. (Fluvis)- 14 M, 20, 74 km
Margum Fl. (Fluvis)- Река Морава
Margum Fl. (Fluvis)- Viminatio- 10 M, 14,82 km
Viminatio-Виминацијум- Костолац
Viminatio- Municipio– 18 M, 26,67 km
Municipio– околина села Топоница и Влашки До
Municipio– Iovis Pago- 10 M, 14,82 km
Iovis Pago- околина села Жабари и Витежево
Iovis Pago– Idimo- 12 M, 17,7 8km
Idimo- околина Свилајнца
Идући из оба парвца, из правца Naissos и прваца Singiduno, методом конверзије и преношења даљине дошло је до тачног поклапања средишњег објекта Idimo из оба правца.
Римска саобраћајница која је водила од Ниша до Београда, кретала се долином Велике Мораве, десном обалом на платоима и терасама изнад реке. Пут је релативно праволинијски, од Ниша до данашњег Костолца. За данашње саобраћајнице може се рећи да у великој мери прате некадашње римске. Од Костолца „Моравски пут*“ се спаја са „Дунавским“ и даље води ка данашњем Београду
* Под појмом „Моравски пут“ подразумевам пут који је водио од римског Наисоса ка Виминацијуму, долином Велике Мораве, који се у Виминацијуму спајао на „Дунавски пут“
Аутор: Милан Николић
Текст је написан и заштићен ауторским правом 2009.године објављиван је у целости или цитиран монографијама везаним за насеља Неготинске Крајине.