После мезолитског периода, долази до отопљења климе на балкану. Становници напуштају своја природно заштићена станишта, претежно пећине и поткапине и стварају прва насеља на отвореном простору- пример је најранија фаза Лепенског вира односно Прото-Лепенски вир и Лепенски вир I-II.
Хладна клима, неповољни услови и мањак хране у Палеолитским и Мезолитским епохама утицали су да на број људи на балкану, али и широм насељеног дела планете буде веома мали.
Неолитски переиод на балкану дефинушу насеља која нису сезонског карактера као она у слоју Прото-Лепенски вир, насеља постају сталног карактера.
Скулптура „Прародитељка“- Скулптура која приказује тренутак пред порођај- Лепенски Вир
Осим промене начина живота, оно што је упечатљиво за неолит јесте прва технолошка револуција- појава пољопривреде и сточарства. У неолиту људи први пут имају потребу за гомилањем добара, претежно прехрамбених. Пошто не могу више да се ослоне на „традиционалне“ – сакупљачке начине обезбеђивања основних животних намирница почели су култивисањем првих биљака и припитомљавањем животиња. Они никада нису престали са ловом, риболовом и сакупљањем плодова, али је разлика у томе што се нису више ослањали искључиво на овај сакупљачки начин привређивања заједници. Да, добро сте прочитали- заједници. Први пут се јављају већа насеља која могу да приме и више стотина становника. Насеља постају уређена по неким правилима, почевши од облика и распореда кућа, па чак и до улоге поједница у њима и расподеле обавеза.
Како једно технолошко откриће увек индукује појаву нових, тако и у неолиту. Појава земљорадње је захтевала производњу алата, а ширење заједнице и производњу керамичких посуда за складиштење, те осталих кућних потрепштина, бољег оружја за лов…
Човек више није зависио од ловачке вештине, али зависио је од времена и временских услова. Кроз неколико генерација се увидело да природом владају нека правила која се могу предвидети и бити од користи у пољопривреди и сточарству, тако се и појавио први календар, који је у почетку служио за предвиђање времена сетве и жетве, повољног парења животиња, али и планирања породица. Дакле у неолиту се јавља потреба за рачунањем времена. Најстарији календар је пронађен пронађен у околини Смедеревске Паланке, на археолошком локалитету Медведњак.
Наравно, ту су и временске прилике које је немогуће предвидети, па тако долази до веровања да се ове силе(временске прилике) могу умилостивити, тако долази до формирања религија. Сигурно је да су они који су поседовали знања тумачења календара и запажања и интерпретирања природних појава били свештеници.
Приметно је и то да је цела тадашња заједница била окренута прогресу и технолошком развоју, а да притом није пронађено скоро никакво оружје,мислећи притом на масовну производњу у циљу вођења ратова. Пронађена минимална количина пројектила и врхова копаља, као и секира показује да је било намењено у сврху лова. Да, био је то период људске врсте у коме нису постојали ратови.
Скулптура Вулва- Лепенски Вир
Још један напредак јесте нагли пораст становништва у овом периоду. На ово првенствено утичу промена начина живота али и исхране. Људи у овом периоду живе у заштићеним заједницама, стварају се вишкови, исхрана увођењем угљених хидрата постаје калоричнија. Разноврсија, избалансирана исхрана са довољним процентом витамина, минерала, уља, влакана, утиче на повећање животног века и квалитета живота. Наравно ово утиче и на број новорођене деце. Археолошка истраживања су потврдила да су жене у овом периоду чешће биле трудне него у ранијим периодима. Ово потврђују истраживања која се обављају на цементним браздама укорену зуба, које имају улогу сличну као годови на дрвећу(сваке године се повећава број бразди у корену зуба). Недостатак калцијума код жене, што је типично за време трудноће, манифестује се тако што ове бразде постају дубље и тамније.
Такође у овом периоду развија се култ плодности, њега карактерише и појава скулптура типичних за наеолит то су женске фигуре са пренаглашеним женским атринутима, као и скултуре вулви или представа порођаја.Култ плодности везан је за земљу и жену, тако да је жена стављена у центар тадашње заједнице што је познато као материјархат.
Тек касније , у епохи ратова мушкарци преузмају примат, јер је се змљорадња, као и сам култ плодности стављају по страни.Култ плодности замењен је култом рата, а материјархат је замењен патријархатом. Ова промена означава почетак нове епохе- Бронзаног доба.
Аутор: Милан Николић
Ἀκάδημος - АКАДЕМОС - ACADEMOS 